U okviru modula „Zatvaranje ustanova i razvoj
usluga o zajednici“ na Susretu prijatelja deinstitucionalizacije održanom 05.i
06. 11. 2015. godine u Čurugu, održane su tri radionice, u trajanju od tri
sata. Radionicama je prisustvovalo 12 učesnika, među kojima su pored
predstavnika ustanova za smeštaj uključenih u proces deinstitucionalizacije,
nalazili i korisnici ustanova, predstavnici Centara za socijalni rad, kao i
nevladinih organizacija.
Tokom prvog dana održana je radionica na temu
Razvoja metoda deinstitucionalizacije, među kojima je fokus bio na metodama
kakve su lično planiranje, analiza rizika, normalizacija, ključni radnici,
timski rad, zastupništvo, saradnja sa lokalnom zajednicom, izrada planova
transformacije. S obzirom na heterogeni sastav grupe, voditelji radionice
ukratko su upoznali učesnike radionice sa novim konceptom dugotrajne zaštite u
zajednici, nasuprot vladajućem medicinskom modelu koji je i dalje dominantan.
Zatim su predstavljene suštinske karakteristike metoda deinstitucionalizacije,
posebno naglašavajući neotuđivo pravo korisnika da kreira, (samostalno ili uz podršku) odlučuje i
postavlja sopstvene životne ciljeve, aktivnosti, usluge, kao i pravo da greši.
Nakon ovog dela, krenulo se na međusobnu
razmenu iskustava učesnika u radionici, po pitanju stupnja realizovanosti i
zastupljenosti ovih metoda u ustanovama u transformaciji, informisanosti
centara i nevladnih organizacija o ovom procesu, kao i percepcijom uključenih
korisnika vezano za promene koje su u ustanovama nastale tokom procesa
transformacije, a koje se tiču primene novih metoda. Predstavnici ustanova
uglavnom su se složili oko toga, da je iako su metode počele da se primenjuju u
domovima, obuhvat uključenih korisnika i radnika još uvek nezadovoljavajući. Planovi
transformacije su izrađeni. Predstavnici ustanova navode da se počelo sa praksom
izradom planova preseljenje i ličnih planova korisnika, te da su se u smislu normalizacije
učinjeni izvesni pomaci. Tako je na primer u jednoj od ustanova pored kašika, uvedena i upotreba noževa i
viljuški, dok se u drugoj uvođenje još uvek nalazi u proceduri. Predstavnici
ustanova takođe su saglasni da upotreba metoda deinstitucionalizacije ujedno i
zahteva i dovodi do korenitih promena u organizaciji rada ustanove i svih zaposlenih,
te da je zbog otpora i nedovoljne informisanosti i edukovanosti zaposlenih u
pogledu ovih tema, proces znatno sporiji. Zbog toga se razgovaralo o potrebi za
održavanjem kontinuiteta u edukaciji zaposlenih, te potrebi da ustanove
međusobno sarađuju u ovom pogledu, kao i da u edukacije uključe i predstavnike
drugih ustanova, ali i centara za socijalni rad, nevladinih organizacija,
predstavnike lokalnih organa i dr.
Predstavnik centra za socijalni rad iskazao je
veliku zabrinutost vezano za obustavu prijema korisnika u ustanove za smeštaj,
jer ne vidi na koji im se drugi način može pružiti podrška s obzirom na
nepostojanje usluga u zajednici namenjenih ovoj kategoriji. Ovom prilikom
informisan je o planu transformacije ustanove koja se nalazi na teritoriji
njegove opštine, te o razvoju uslugama koje su ovim planom predviđene. Zanimljiva
je bila reakcija, kada je nakon prikaza stanja u ustanovama izjavio da više
nikada neće izdati nijedno rešenje za smeštaj. Konstatovano je da centri nisu
dovoljno upućeni u ovaj proces, te da im nedostaju važne informacije.
Predstavnik nevladinog sektora, koji je i sam
korisnik psihijatrijskih usluga, govorio je o svojim iskustvima vezano za
kontakt sa pružaocima usluga, te o njihovoj neprimerenosti njegovim potrebama.
Korisnici domova koji su učestvovali u
radionici, konstatovali su da se situacija u ustanovama promenila na bolje od
ulaska u proces transformacije, da se osećaju slobodnijim, uvaženijim, da se sa
njima razgovara o njihovim potrebama, željama i ciljevima.
Ni komentarjev:
Objavite komentar