Izveštaj sa prve radionice u okviru modula „Zatvaranje ustanova i razvoj usluga o zajednici“ na Susretu prijatelja deinstitucionalizacije

U okviru modula „Zatvaranje ustanova i razvoj usluga o zajednici“ na Susretu prijatelja deinstitucionalizacije održanom 05.i 06. 11. 2015. godine u Čurugu, održane su tri radionice, u trajanju od tri sata. Radionicama je prisustvovalo 12 učesnika, među kojima su pored predstavnika ustanova za smeštaj uključenih u proces deinstitucionalizacije, nalazili i korisnici ustanova, predstavnici Centara za socijalni rad, kao i nevladinih organizacija.

Tokom prvog dana održana je radionica na temu Razvoja metoda deinstitucionalizacije, među kojima je fokus bio na metodama kakve su lično planiranje, analiza rizika, normalizacija, ključni radnici, timski rad, zastupništvo, saradnja sa lokalnom zajednicom, izrada planova transformacije. S obzirom na heterogeni sastav grupe, voditelji radionice ukratko su upoznali učesnike radionice sa novim konceptom dugotrajne zaštite u zajednici, nasuprot vladajućem medicinskom modelu koji je i dalje dominantan. Zatim su predstavljene suštinske karakteristike metoda deinstitucionalizacije, posebno naglašavajući neotuđivo pravo korisnika da kreira,  (samostalno ili uz podršku) odlučuje i postavlja sopstvene životne ciljeve, aktivnosti, usluge, kao i pravo da greši.

Nakon ovog dela, krenulo se na međusobnu razmenu iskustava učesnika u radionici, po pitanju stupnja realizovanosti i zastupljenosti ovih metoda u ustanovama u transformaciji, informisanosti centara i nevladnih organizacija o ovom procesu, kao i percepcijom uključenih korisnika vezano za promene koje su u ustanovama nastale tokom procesa transformacije, a koje se tiču primene novih metoda. Predstavnici ustanova uglavnom su se složili oko toga, da je iako su metode počele da se primenjuju u domovima, obuhvat uključenih korisnika i radnika još uvek nezadovoljavajući. Planovi transformacije su izrađeni. Predstavnici ustanova navode da se počelo sa praksom izradom planova preseljenje i ličnih planova  korisnika, te da su se u smislu normalizacije učinjeni izvesni pomaci. Tako je na primer u jednoj od ustanova  pored kašika, uvedena i upotreba noževa i viljuški, dok se u drugoj uvođenje još uvek nalazi u proceduri. Predstavnici ustanova takođe su saglasni da upotreba metoda deinstitucionalizacije ujedno i zahteva i dovodi do korenitih promena u organizaciji rada ustanove i svih zaposlenih, te da je zbog otpora i nedovoljne informisanosti i edukovanosti zaposlenih u pogledu ovih tema, proces znatno sporiji. Zbog toga se razgovaralo o potrebi za održavanjem kontinuiteta u edukaciji zaposlenih, te potrebi da ustanove međusobno sarađuju u ovom pogledu, kao i da u edukacije uključe i predstavnike drugih ustanova, ali i centara za socijalni rad, nevladinih organizacija, predstavnike lokalnih organa i dr.

Predstavnik centra za socijalni rad iskazao je veliku zabrinutost vezano za obustavu prijema korisnika u ustanove za smeštaj, jer ne vidi na koji im se drugi način može pružiti podrška s obzirom na nepostojanje usluga u zajednici namenjenih ovoj kategoriji. Ovom prilikom informisan je o planu transformacije ustanove koja se nalazi na teritoriji njegove opštine, te o razvoju uslugama koje su ovim planom predviđene. Zanimljiva je bila reakcija, kada je nakon prikaza stanja u ustanovama izjavio da više nikada neće izdati nijedno rešenje za smeštaj. Konstatovano je da centri nisu dovoljno upućeni u ovaj proces, te da im nedostaju važne informacije.

Predstavnik nevladinog sektora, koji je i sam korisnik psihijatrijskih usluga, govorio je o svojim iskustvima vezano za kontakt sa pružaocima usluga, te o njihovoj neprimerenosti njegovim potrebama.

Korisnici domova koji su učestvovali u radionici, konstatovali su da se situacija u ustanovama promenila na bolje od ulaska u proces transformacije, da se osećaju slobodnijim, uvaženijim, da se sa njima razgovara o njihovim potrebama, željama i ciljevima.